PHP i HTML

Admin: Admin; Broj poruka: 22
Datum upisa: 17.01.2010
Godina: 15
Lokacija: Sivac

Post n°1

PHP i HTML

Admin taj Ned Jan 17, 2010 11:42 pm

HTML

HTML

HTML (HyperText Markup Language, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Актуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).

Садржај
1 Историја
2 Спецификације
3 HTML као језик
3.1 Дефиниција типа документа
3.2 Синтакса
3.3 Структура документа
4 Ресурси

*** Историја [
HTML је настао упрошћавањем SGML (Standard Generalized Markup Language, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.

У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и HTML стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.

*** Спецификације
HTML 2.0 — (RFC 1866)
HTML 3.2 — 14 јануар 1997,
HTML 4.0 — 18. децембар 1997,
HTML 4.01 (мање измене) — 24. децембар 1999,
ISO/IEC 15445:2000 („ISO HTML“, базирано на HTML 4.01 Strict) — 15. мај 2000.
HTML као језик [уреди]
Дефиниција типа документа [уреди]
Сви HTML документи би требали да почињу са дефиницијом типа документа (DTD, Document Type Definition) који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
Овај код говори прегледачу да је документ писан по строгом HTML 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.

*** Синтакса
Основ HTML представљају тагови и атрибути. Помоћу тагова се одређени део документа одваја од остатка и на њега се примењују правила дефинисана самим тагом. Атрибути се налазе унутар тагова и омогућавају да се поред самог имена тага и унапред дефинисаног понашања још ближе одреди начин приказа и понашања означеног дела документа.

Пример:

Текст параграфа.

align="right">Текст параграфа
У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом случају се поред самог означавања говори прегледнику да одабрани параграф поравна надесно.

Структура документа [уреди]
HTML документи се састоје из два основна дела: дела који описује документ и дела који представља садржај документа. Информације које описују сам документ се смештају у head tag, док се сам садржај смешта у body таг. Оба ова елемента се налазе унутар html тага.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">
<html>
<head>
<title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
<h1>Пример документа</h1>
Ово је пример једног простог HTML документа.
</body>
</html>

Admin

Admin: Admin; Broj poruka: 22
Datum upisa: 17.01.2010
Godina: 15
Lokacija: Sivac

Post n°2

PHP

Admin taj Ned Jan 17, 2010 11:46 pm

PHP

PHP логотип
Изговара се: пе-ха-пе
Модел: императивни, објектно-оријентисан
Појавио се: 1995.
Аутор(и): Расмус Лердорф
Дизајнер(и): ПХП група (The PHP group)
Актуелна верзија: 5.2.11
Датум актуелне верзије: 16. септембар 2009.
Типови променљивих: динамички, слаби
Утицаји: C, Перл, Јава, C++, C#, Питон
Утицао на: Php4delphi
Оперативни системи: Више-платформски
Лиценца: Пе-ха-пе лиценца
Сајт: http://www.php.net
Документација: http://www.php.net/docs.php
Пе-ха-пе (PHP: Hypertext Preprocessor) је специјализовани скриптни језик првенствено намењен за израду динамичног веб садржаја.

Садржај
1 Увод
2 Историја
2.1 PHP/FI
2.2 PHP 3.0
2.3 PHP 4.0
2.4 PHP 5.0
3 Употреба
4 Структура програма
5 Техничке могућности
6 Начин извршења
7 Компатибилност
8 Доступност и лиценца
9 Референце
10 Спољашње везе

*** Увод
Пе-ха-пе је стекао популарност због своје једноставности и синтаксе наслеђене из програмског језика C. Током времена језик се проширивао и стицао могућности за објектно оријентисано програмирање, нарочито од верзије 5.0. Наликује језику C++ у смислу да дозвољава и чисто-процедурално програмирање али омогућава и коришћење класа и других концепата објектно оријентисаног програмирања (наслеђивање, апстрактне методе, интерфејси итд.).

*** Историја
PHP/FI
PHP представља наследника алата по називу PHP/FI, написаног 1995. године од стране Расмуса Лердорфа[1]. PHP/FI је представљао скуп алата написаних у Перлу, и аутор га је користио за сопствене потребе. Скуп алата је добио име "алати за личну презентацију" ((Енг. Personal Home Page Tools), одакле и скраћеница PHP. Како су расле потребе на сајту, аутор је преписао комплетан пројекат у C-у и омогућио да може да комуницира са базама података а корисницима свог сајта да направе сопствене презентације помоћу њега. Расмус је потом објавио[2] своје алате и учинио изворни код доступан свима да би се пројекат брже развијао и да би се грешке брже исправљале.

PHP/FI, чија је пуна дефиниција гласила "алати за личну презентацију/преводилац образаца" ((Енг. Personal Home Page Tools/Forms Interpreter) је имао само неке ствари заједничке са данашњим PHP-ом - променљиве као у Перлу, аутоматско парсирање променљивих из захтева и уграђени HTML. PHP/FI 2.0 је коначно и званично објављен 1997. године, да би га убрзо заменио PHP 3.0.

PHP 3.0 [уреди]
PHP 3.0 је представљао прву верзију која доста личи на данашње верзије PHP-а. Креирали су га израелски програмери Зеев Сураски и Енди Гутманс са факултета Техникон, као потпуну прераду пројекта PHP/FI. Открили су да је он имао озбиљне недостатке и да није могао задовољити њихов универзитетски пројекат електронске трговине. У сарадњи са Ледорфом су објавили PHP 3.0 као званичног наследника језика PHP/FI, а његов развој је заустављен.

Главна особина нове верзије језика је била његова проширивост, која је привукла бројне програмере широм света да додају нове могућности. Поред квалитетне подршке за разне врсте база података, верзија 3.0 је увела и могућност објектно оријентисаног програмирања и већу конзистентност у језичкој синтакси.

Име је промењено у PHP (без додатка "FI"), чије се значење изменило да представља рекурзивни акроним "PHP: препроцесор хипертекста" (PHP: Hypertext Preprocessor).

PHP 3.0 је званично објављен у јуну 1998. након девет месеци коришћења у пробној фази.

PHP 4.0 [уреди]
У зиму 1998. Зеев и Гутманс су започели поновно писање PHP-а испочетка, покушавајући да поправе језгро тако да би боље радило са већим апликацијама и да би побољшали модуларност. Ново језгро су назвали Зенд машина (Zend engine), по деловима својих имена Зеев и Енди, да би касније формирали и Zend Technologies у Рамат Гану, Израел, која надгледа унапређење PHP-а. Ново језгро је успешно довршено и појавило се у јавности средином 1999, а нова верзија PHP-а, 4.0, опремљена новим језгром је званично објављена у мају, 2000. Поред бољих перформанси, нова верзија је укључивала и кеширање стандардног излаза, сесије, бољу подршку за различите веб-сервере, сигурнији пренос корисничких података и неколико нових контролних структура.

PHP 5.0 [уреди]
Верзија 5.0 је изашла у јулу 2004. године, након дугог развоја и неколико пробних верзија. Користи језгро Зенд машина 2.0 са новим објектним моделом и много нових могућности. Верзија 5 је такође донијела мноштво измјена у Објектно Оријентисаном Програмирању.

Употреба [уреди]
Иако се PHP може користити за програмирање конзолних апликација и графичких интерфејса (библиотека PHP-GTK) његова основна и главна употреба је у програмирању динамичних страница на Интернету.

До 1997. PHP је стекао неколико хиљада корисника[1]; до 1998. број сајтова на којима је инсталиран PHP 3.0 је порастао на пар стотина хиљада а број корисника истог на пар десетина хиљада[1]. Данас PHP користи неколико стотина хиљада програмера и неколико милиона сајтова[3].

Структура програма [уреди]
За разлику од већине програмских језика који поседују почетну функцију (main у C-у, први блок BEGIN u Паскалу, класа која поседује main методу у Јави итд.) него налик на већину скриптних језика, и PHP датотека једноставно садржи скуп инструкција које се извршавају једна за другом, од прве до последње где следи крај програма.

У PHP датотеци, блок који је окружен језичким структурама <?php i ?> се сматра PHP кодом и извршава се, а остатак - ван тих знакова - се сматра текстом који једноставно треба да се испише на стандардни излаз, без интерпретирања. Следи пример једног PHP програма:


<html>
<body>


<?php
echo "Здраво свете!";
?>


</body>
</html>
На овај начин, на стандардном излазу се на крају појављује следећи текст:

<html>
<body>

Здраво свете!

</body>
</html>
што представља HTML код спреман за приказ у браузеру.

PHP код може бити организован у функције и класе, и може се организовати у више датотека. Као почетна датотека, тј. датотека чије инструкције се извршавају прве, се узима она датотека која се да интерпретеру на извршавање.

Техничке могућности [уреди]
Развојни тим PHP-а се састоји од неколико десетина програмера, и још неколико десетина радника који раде на другим пројектима везаним за PHP, као што је PEAR и документација PHP-а. Поред овога, PHP-у су добровољно доприносили многи програмери широм света. Брз развој је проузроковао да PHP поседује велики број библиотека и функција, али и проблем неконзистентности у именовању уграђених функција.

Следи детаљан списак могућности које PHP нуди кроз своје библиотеке и додатке:

Комуникација са базама података; подржане базе:
MySQL
mSQL
PostgreSQL
SQLite
Sybase
ODBC
Oracle
Microsoft SQL
DB++
dBase
Рад са XML документима; независне библиотеке:
XML DOM
XMLReader и XMLWriter
SimpleXML
Рад са текстовима у страним језицима
Библиотека Gettext
Функције за рад са нискама вишебајтних карактера
Рад са великим бројевима; библиотека GMP (Енг. GNU Multiple Precision)
Рад са датумима и календаром (подржава грегоријански и јулијански календар)
Креирање PDF докумената; независне библиотеке:
Haru PDF
PDFLib
Компресија; подржани алгоритми:
Rar
Zip
Bzip2
Zlib
Криптовање (функција mcrypt); подржани алгоритми:
DES
TripleDES
Blowfish
3-WAY
SAFER-SK64
SAFER-SK128
TWOFISH
TEA
RC2
GOST
RC6
IDEA
Рад са сликама
Уређивање слика (библиотека GD)
Читање мета-информација о сликама (Библиотека Exif)
Рад са датотечним системом (директоријумима и датотекама)
Кеширање стандардног излаза
Конзолна графика (библиотека NCurses)
Рад са штампачем
Мрежна комуникација преко сокета
Интеграција PHP-Јава
Директан приступ сервису електронске поште
Рад са стандардним протоколима:
FTP
HTTP
Извршавање екстерних извршних фајлова
Рад са COM и .NET објектима за Виндоус
Начин извршења [уреди]
Програм који се напише у PHP-у не захтева превођење (компајлирање), него се интерпретира при сваком извршавању. PHP интерпретер може радити по CGI принципу, односно тако што ће интерпретер постојати као екстерна апликација која се позива да изврши дату скрипту сваки пут кад буде захтевана од неког корисника, а може бити инсталиран и као модул веб-сервиса. Друга варијанта је данас у највећој употреби јер пружа знатно већу брзину извршавања - интерпретер је на тај начин увек учитан у меморију те се не мора позивати спољашњи програм.

Извршавање PHP скрипте на веб-серверуУобичајен сценарио по ком се извршавају PHP скрипте је следећи:

клијент (корисник Интернета који користи неки браузер) захтева PHP страницу са сервера
сервер прослеђује захтев сервису за веб (програм веб-сервер на серверу)
веб-сервер препознаје да се тражи PHP датотека
не шаље његов садржај клијенту, него га извршава као програм помоћу PHP модула
излазни текст програма (стандардни излаз) се шаље клијенту као резултат захтева
клијент препознаје врсту резултата (HTML код, слика, PDF садржај, архива итд.)
резултат се приказују клијенту на одговарајући начин
Компатибилност [уреди]
PHP је подржан у већини популарних оперативних система, укључујући Јуникс, Линукс, Мајкрософт Виндоус[4] и Мек ОС[5].

Доступност и лиценца
PHP се може бесплатно скинути широм Интернета и на званичном сајту PHP-а[6], а лиценциран је PHP лиценцом.[b]

Admin

Admin: Admin; Broj poruka: 22
Datum upisa: 17.01.2010
Godina: 15
Lokacija: Sivac

Post n°3

Re: PHP i HTML

Admin taj Ned Jan 17, 2010 11:47 pm

DODAJTE ŠTA ŽELITE DA MISLITE DA JE POTREBNO!

PHP i HTML

PHP i HTML

PHP

Re: PHP i HTML

Similar topics

Similar topics